Осjeћa
сe дах прољећа
Примичу
се топли дани,
Осjeћa
сe дах прољећа,
Напуштио
снијег равни
К’о
мој живот, мир и срећа.
Топле
сунце љупко грије
И
зрацима брда злати
Срце
моје, к’о и прије,
Под
бременом боља пати.
Кроз
долине и дубраве,
Нечујно
се шири врење,
Душу
моју и још даве:
Сумор,
јади, огорчење!...
19.
фебруара 1907.
Нема коментара:
Постави коментар