Срџби
О,
вјерни друже у весељу, муци,
Који
ме волиш искрено, без лажи!
Ти
си ми свагда у живота хуци
Био
од брата племенити, дражи.
IIIибај
ме, шибај до костију сами,
И
сиши крвцу моћним жаокама!...
Ја
тебе волим у миру, галами,
Јер
ти ме никад не остави сама!
У
твоје канџе мој се дух развија
И
расте силно, пркосно — к’о злоба,
Мени
твоја дружба користи, прија;
Прати
ме, прати искрено до гроба!,..
5. марта 1906.
Нема коментара:
Постави коментар