Mоме
пријатељу
Милану
Врчевићу
Велиш
да те бол живота трза, гања,
Да
те мори, сише, троши бесаница,
Да
ти душа грца, тоне у јецања,
Да
си свагда, као поноћ, мрачна лица.
-
Ја вјерујем, ја осјећам твоје јаде,
Али
ти су боли, брате, ситни, мали
Док
те и још шаренилом драже наде,
Док
ти срце још нијесу исчупали.
7. априла 1907.
Нема коментара:
Постави коментар