На
путу...
Моји
су пути вјечни јад и борба,
Мржња
и злоба, гдје год нога стане;
Све
кам до кама као гроб до гроба;
Ја
не знам што су стазе утапкане.
Ја
волим таквим путевима ићи,
Јер
они ме у св’jет непознати воде:
Макар
да нећу никад циљу
стићи
Мој
дух се путујућ’ напаја слободе.
Цетиње,
6 октобра 1908.
Нема коментара:
Постави коментар